Potreba, korist ili nešto treće?
Svake godine negde u ovo vreme najviše razmišljam o ovoj temi. Razlog?!
Zima je prošla, sneg se otopio, biljke još miruju i ne mogu da sakriju (bolje reći prikriju) naš poguban uticaj na okolinu.
Možemo da mislimo šta hoćemo, ali ne postoji nijedna komunalna služba (čak ni u mnogo bogatijim zemljama ) koja bi mogla da „sanira” svaki pedalj naše zemlje ponosne.
E, tu se najbolje vidi kolektivna svest jednog naroda, a naša je trenutno blago rečeno pomućena, jer veliki broj naših kolega (ovde mislim na ribolovce) se uopšte neće osvrnuti oko sebe na obali i pokušati da urede bar svoje mesto na kome pecaju. U stvari, osvrnuće se oni i kad vide đubre oko sebe biće im lakše, jer ni oni svoje smeće neće morati da ponesu do najbližeg kontejnera, već će u fazonu: „ma to je sve reka donela odnekud” ostaviti i ono smeće koje su sami napravili.
Da, da, združeni odredi “CIA-e i raznoraznih belosvetskih plaćenika” su se i ovaj put urotili protiv naše okoline, pa su formirali desantne jedinice koje nas sistematski zatrpavaju smećem.
Rešenje ovakve situacije je u duhu one narodne: „od izvora dva putića”.
Možemo kao ovaj naš nesrećni kolega da sve to ignorišemo i davimo se u đubretu,
ILI….
Možemo da se organizujemo i za početak bar jednom godišnje izađemo u prirodu te pokupimo bar jedan delić onoga što je razbacano po obalama naših reka.
Rezultat je itekako vidljiv!
Računica je vrlo jednostavna. U Srbiji postoji oko 100 000 ribolovaca. Ako svako od nas u tom jednom danu u godini izađe i pokupi samo 10 kilograma raznog smeća sa obala reka, kanala ili jezera, to je 1 000 000 kilograma otpada koji guši naše vode.
Pa “malo li je na ovu skupoću”!
Saša Milković
Svaka cast na akciji ciscenja! Da je ovakvih ljudi vise…. Srdacno vas pozdravljam i podrzavam u vasim volonterskim akcijama. Kada budete ponovo imali slicnu akciju, javite mi ili objavite na vasem sajtu. Poydrav.
Sladja.