Ekotrofej - sportsko ribolovni klub

Humanost na delu

U nedelju 20.juna 2009. na ribnjaku „Šaran“ u Barandi u organizaciji Asocijacije sportskih ribolovaca Beograda (ASRB) održan je humanitarni kup u cilju prikupljanja novčanih sredstava za pomoć porodici Ivkov iz Uljme kod Vršca, čiji najmlađi članovi Ivan (2001) i Ignjat (2003) imaju dijagnostifikovane teške nasledne očne poremećaje a čiji su roditelji pored teške materijalne situacije i velikih medicinskih troškova uz to ostali i bez posla.

Takmičenje se odvijalu u tri divizije- u sportsko ribolovnim discipinama plovak, feeder i dubinsko. U disciplini plovak prvo mesto osvojio je Miloš Pavličević iz ekipe MGP Obrenovac sa ulovom od 2760.grama, u feeder tehnici prvi je Siniša Turkalj iz SRK „Eko trofej“ Beograd sa najvećim ulovom na stazi koji je iznosio 23.410 grama, dok je na dubinsko najbolji bio Zoran Čeh iz PTT-a sa ulovljenih 3.250 grama ribe.

Predsednik ASRB Jasmina Macura-Milković se zahvalila učesnicima kao i onima koji nisu mogli da prisustvuju ali su dostavili svoje priloge i najavila da će Asocijacija sportskih ribolovaca Beograda ovom akcijom započeti tradiciju organizovanja takmičenja humanitarnog karaktera kako bi se pružila pomoć onima kojiima je najpotrebnija.

Zoran Mrđa vođa inicijative za pomoć porodici Ivkov inače predsednik Sportsko ribolovačko ekološkog kluba „UDICA“ iz Vlajkovca, uručio je zahvalnice učesnicima i predstavnicima ASRB i pozvao sve ljude dobre volje da pomognu koliko mogu „..jer nečije malo, nekome znači tako mnogo!“

Zainteresovani svoju pomoć mogu uplatiti na žiro račune:

- Za Ivkov Ignjata, žiro račun 908-16001-87, dinarski račun 56-102-0001331/0 kod Bance Intesa

- Za Ivkov Ivana, na isti žiro račun, dinarski račun 56-102-0001332/9 kod Bance Intesa

- Bliže informacije možete dobitri na tel.062-228-293 Zoran Mrđa.

Bojana Stevanović sa najkrupnijim ulovom prvenstva regiona za seniorke

Zvanična takmičarska sezona se bliži polovini, a takmičari SRK Eko-trofej nastavljaju u prošlogodišnjem “ritmu”.

Iako smo ovu godinu odredili kao “radnu” tj. godinu u kojoj nam dosta takmičara prelazi iz mlađih u starije kategorije, te je plan bio rad na njihovoj adaptaciji na novo “okruženje”, bez očekivanja velikih rezultata, a oni i to vrhunski dolaze.. 

Najprijatnije iznenađenje prvog dela sezone je svakako Bojana Stevanović koja je u kategoriji seniorki osvijila 2 mesto na prvenstvu regiona(29 i 30 Maj-Kostolac) sa dva prva mesta, a isti rezultat je ponovila u 3. i 4. kolu lige za izbor reprezentacije(6. i 7. Jun Ćelije-Kruševac). Odmah za njom sledi Nada radovanović sa 9. mestom na prvenstvu regiona i plasmanom medju prvih 8 nakon 4. kola lige. Mnoge posmatrače je “bez teksta” ostavio i rezultat 13-godišnje Aleksandre  Nestorović koja ima velike šanse da izbori opstanak u  popularnoj Ligi Šampionki.

Pored devojaka, standardno dobro su otpecali Juniori do 22 godine: Marko Varga i Nemanja Argakijev sa osvojenim 5. odnosno 8. mestom na prvenstvu regiona.

 Isto tako ne može proći nezapažen  ni povratak Miloša Banjca nakon 1-godišnje pauze, te njegov plasman u ligu za izbor reprezentacije za Juniore do 18 godina!

Počela je distribucija ribolovnih dozvola za 2009. Opširnije na strani “ribolovne dozvole” .

        Dok budete čitali tekst našeg kolege Saše Slavića iz Trebinja, učiniće vam se da je reč o vodama u vašem okruženju.  Nemar je svuda nemar, a i lopovi takođe…. (pročitaj)    

Potreba, korist ili nešto treće?

Svake godine negde u ovo vreme najviše razmišljam o ovoj temi. Razlog?!

Zima je prošla, sneg se otopio, biljke još miruju i ne mogu da sakriju (bolje reći prikriju) naš poguban uticaj na okolinu.

Možemo da mislimo šta hoćemo, ali ne postoji nijedna komunalna služba (čak ni u mnogo bogatijim zemljama ) koja bi mogla da „sanira” svaki pedalj naše zemlje ponosne.

E, tu se najbolje vidi kolektivna svest jednog naroda, a naša je trenutno blago rečeno pomućena, jer veliki broj naših kolega (ovde mislim na ribolovce) se uopšte neće osvrnuti oko sebe na obali i pokušati da urede bar svoje mesto na kome pecaju. U stvari, osvrnuće se oni i kad vide đubre oko sebe biće im lakše, jer ni oni svoje smeće neće morati da ponesu do najbližeg kontejnera, već će u fazonu: „ma to je sve reka donela odnekud”  ostaviti i ono smeće koje su sami napravili.

Da, da, združeni odredi “CIA-e i raznoraznih belosvetskih plaćenika” su se i ovaj put urotili protiv naše okoline, pa su formirali desantne jedinice koje nas sistematski zatrpavaju smećem.

Rešenje ovakve situacije je u duhu one narodne: „od izvora dva putića”.

Možemo kao ovaj naš nesrećni kolega da sve to ignorišemo i davimo se u đubretu,

ILI….

Možemo da se organizujemo i za početak bar jednom godišnje izađemo u prirodu te pokupimo bar jedan delić onoga što je razbacano po obalama naših reka.

Rezultat je itekako vidljiv!

Računica je vrlo jednostavna. U Srbiji postoji oko 100 000 ribolovaca. Ako svako od nas u tom jednom danu u godini izađe i pokupi samo 10 kilograma raznog smeća sa obala reka, kanala ili jezera, to je 1 000 000 kilograma otpada koji guši naše vode.

Pa “malo li je na ovu skupoću”!

Saša Milković

 Drage kolege ribolovci, ako ste ikad imali priliku (a verujem da većina vas jeste) da pecate na nekoj „komercijalnoj”vodi, jasan vam je moitv za nastajanje ovog teksta.
-Situacija (vreme dešavanja Februar-Mart) :
Zima se odužila, a vas odavno trese „ribolovačka groznica”. Dočekali ste jedan lep vikend, montirali opremu, „pukli” koju hiljadarku na mamce, i još po koju za benzin, klopu, piće…. i zapucali na neku od poznatijih „komercijalnih voda u vašoj okolini, jer je na ostalim vodama ili led ili visok vodostaj ili…
I dalje puni elana (mada nešto praznijeg džepa) dolazite na vodu, kad tamo……
     -loš prilaz i blata do kolena(aj’d dobro toga ima svuda, ali ovo se ekstra naplaćuje)
     -voda skromnih dimenzija u koju je istrešena prikolica Babuški koja se u putu propisno oštetila te nema neku naročitu želju za životom, a samim tim i borbom za isti.
     -na takvoj vodi već peca nekoliko puta veći broj ljudi od broja mesta koje dotična voda fizički ima.
U takvoj situaciji vi ćete:

a) rešiti da prodate pribor i pređete na, recimo šah;

b) u stilu nekih naših političara uz mnoštvo pip pip pip…. otići u neku kafanu na
piće i proklinjati „sudbu kletu”

c) u duhu mrskih nam devedesetih viknuti „ajmo sredina malo napred da i baka
uđe” te potražiti vaše mesto pod ribolovačkim suncem.

Naravno većina od vas tj.nas će se opredeliti za ovu treću opciju, bez obzira što će nakon svake ulovljene tj izmučene Babuške kojoj prekraćujete muke početi da vam se priviđa sve veći broj plovaka na vašem mestu. Ali avaj, daleko je to od fatamorgane. To se naše dobre kolege u stilu Boška Buhe polako prikradaju privučeni praćakanjem ribe i slikom vašeg meredova u akciji i igraju se igre pod nazivom: „kako spakovati deset plovaka na kvadratni metar”.
Opet ste u dilemi:
              a) glasno uzviknuti „TUĐE NEĆEMO-SVOJE NEDAMO” ili
              b) progutati knedlu, i nastaviti da nakon svakog drugog zabačaja raspetljavate komšijin najlon koji je eto gle čuda                    slučajno zabacio preko vas.

Dobronamerna poruka ovog teksta upućena vlasnicima ovakvih voda glasi (malo surovo, ali u takvom svetu živimo):
Nemojte nas …..i, možda (ne možda, sigurno) ćemo vam trebati.
Ne morate da idete daleko u beli svet da bi videli kako se to radi, dovoljno je pogledati preko ograde u Rumuniju i Mađarsku.
Ako vam je i to teško prošetajte internetom i vidite kako to rade Englezi koji su i izmislili „komercijalne”vode.
Učinite nešto za vodu koju eksploatišete, svima će biti lepše i naravno-isplatiće vam se.
Bistro!

Dobrodošli na naš blog!

Ovde ćete moći da pronađete autorske tekstove prijatelja kluba, izveštaje sa takmičenja, najave takmičenja, testiranja opreme….

Biće ovde za svakoga po nešto!

BISTRO!